| fogaš | m (sg. N fogaš, pl. N -i, G -ov, -ev Zagr I, 331. mađ. fogás; posluživanje jela unutar jednog obroka i jelo samo; usp. fugaš. H (s. v. zdigneńe ali polagańe jestvin), J (s. v. ferclum, missus, tripatinus), P (s. v. missus 135). Vsa večera drugo ne bila nego suhi kruh i nekuliko soli, octa i oļa. Vsi to ńegovi fogaši behu. Habd ad 725. Večerja … bila je velika na petdeset stolov pri koje bilo je petdeset fogašev. Zagr I, 331. |
