f (sg. NV forma, G -e, A -u, pl. G -ih, A -e) lat. forma.
1.
a. oblik; izgled. B (s. v. conformo … na priliku ili formu obračam, conformis), J (s. v. triformis). Od toga sem buduči artikuluš od reči do reči popisal, koteri pod vetakovih rieči forma nasleduje. Perg 169. Svet ništar ne bil drugo nego jedno zmešańe prez vsake forme. Šim prod 375.
b. vanjski izgled bez sadržaja. Listor se [gospoda] zaradi forme ne spovedaju. Habd zerc 438. Forma, forma, na pameti, gdo to more razumeti! Kal-b 42.
2. nacrt, uzorak, obrazac. B (s. v. forma, kip), J (s. v. formula). Vračiteli … imaju … tabelarsko obznaneńe … poleg ovde na koncu priklopļene forme načiniti. Nar besn 60.
3. kalup. B (s. v. pigella; forma, kalup s uputom na forma, rezač … rezač formih ili kalupov), J (s. v. mustricula). Ako li bi [inaš] forme (srebrnarske) kral ili zleval … da se ima … kaštigati. Starine 49, 245.
4. način. B (s. v. confingo), J (s. v. archetypum … pervopelda … način … forma, idea, modus … način … prilika … pelda … forma). Ki gode pod tu formu Boga moli… molitva ńegova ńemu spada na greh. Kraj 42. Za tem pak opral je Lazar gosponove … noge i pod tu formu vsim vučenikom ńegovim. Krištol 55. Jeden par rukavic … zešiteh na formu angliansku. Limit 7.
5. u svezi ~ vludnosti dobro ponašanje. Detca … vi nikakov način baratańa z gospodum ne znate i nikakvu formu vludnosti imate. Lovr rodb 48; jedne forme isto što jedne prilike s. v. prilika. B (s. v. conformis … jedne prilike … jedne forme).
