| fruštati | impf. (inf. fruštati; prez. sg. 1. fruštam, pl. 3. -aju; imp. pl. 2. fruštajte; pridj. akt. sg. m. fruštal, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. fruštan, n. -o, f. -a) bičevati; izgoniti koga zbog sramote; usp. fruštrati. H (s. v. fruštan, fruštati), B (s. v. fruštan, fruštam), J (s. v. expello). Nigdar ni jeden tat ne bi bil obešen, ni kurva fruštana. Habd ad 887. Podložniki … kraļa svojega nedostojno … nastanili, fruštali i pretirali jesu. Gašp II, 702. fig. Na sredi piaca sveta ovoga [istina] je fruštana i pregnana. Zagr IV, 376. Auspritschen, fruštati. Mat gram 143. |
