f (sg. N gńusoba, A -u, pl. G -ah) usp. gńusnoba 1, gńusnost 2, gńusota.
1. nečistoća, prljavština, smeće. B (s. v. fimarium; gńusoba), J (s. v. purgamen, sordes).
2. osobina onoga koji je gnusan, onoga što je gnusno, odvratnost, gadost, gnusnost. B (s. v. impudicitia; gńusoba), J (s. v. abominatio). Pošteni kipi … jako na … odurjavańe grehov … [i] na gńusobu dike ovoga sveta zažižu. Habd ad 15. Pokoleńe koje se samo sebi vidi čisto … nije oprano od svojeh gńusobah. Krist žit I, 342.
