m (sg. N gantar, pl. A -e) njem. dijal. (iz lat.)ganter; gredica koja se podmeće da što stoji na zemlji (npr. pod bačvu ), podval; usp. gantarec, gantarič, ganter. B (s. v. cantheriolus, cantherius; gantar). [Muž] je deset veder punoga lagva sam … na gantare posadil. Danica (1837) 72.
