adv. gdje; usp. de, gdi.
I. u priloškoj službi.
1.
a. upitno: na kojem mjestu, u kojem mjestu (u priručnicima i bez naznake službe ili značenja).B (s. v. )solenica … gde se sol dela. gde), J (s. v. aestivo, Penelope … gde je žena takva sada za sva muža ka tak mari, ubi, uspiam). Gde teda? Mej živino, oslekom i volekom. Vram post A, 18. Gde je sada žena ka ti se vklańaše … veselo ka te kušuvaše? Noč viğ 45. Ah, ovčica, gde si, gde te hoču stiči? Mal neb 8. Ah, Genovefa, gde si i kam si prešla? Mat gen 54. Brineta moja gde ostaje? Domj prov 7.
b. na koje mjesto, kamo. H (s. v. brodis … gde ladje pristavļaju), B (s. v. aestiva … hladna letna mesta i zakrita od sunca gde sunce ne peče neg senca hladi, diribitorium … mesto gde se muštra i plača junakom daje, ustrina … mesto gde se železo beli). Zbiļa – gde si se ti včera zadel bil? Velikov 64.
2. neodređeno: negdje, gdjegod; usp. gdegde, gdegod, gdegoder. B (s. v. circumspectator … gospodar koi pazi i merka na kaj razumno i kaj se gde čini, nuncubi), J (s. v. nuncubi). Telu sloboščina ako se gde daje, nesramnost lekmestu onde se prodaje. Noč viğ 49. Gledel sem je li gde gdo koga sem negda ali nahranil ali betega mentuval. Gašp I, 105. Ako je gde vu ribńakih preveč rogoza ali terstine, sada … je najprikladneše vreme ńe vugnuti. Danica (1847) 154.
3. u svezama ~ god, ~ gode, ~ goder svuda (gdje), bilo gdje. H (s. v. ), B (s. v. ), J (s. v. ubicunque). Sejati ništar drugo ne nego prodekuvati, vučiti reč Božju, gde gode budi to. Vram post A, 56. Ne mu dosta bilo … kaj god i gde god skrivenoga je bilo odnesti, nego i detcu … je pograbil. Prid kron 104. Slobodno je i dobro svetce zazavati i ńihove gde gode kipe poštuvati. Petret 221. Kaj god čine i delaju … na goricah gde goder … da je delaju verno i serdčeno. Evang 301. Ovde se boļe zgağa kak gde goder drugde. Verh 233; ~ i ~ ponegdje, tu i tamo; usp. gdi I. 3. J (s. v. bellis), X (s. v. carpo). Sada gde i gde, kakti pšenica med ļulkum, vide se kerščeniki med Turkmi. Mulih prod 212; ~ koji (u različitim padežima)neki. Pazite je li ne bi gde kojega kuta za skriti se imeli. Velikov 63. Onda kada se oni [kerstčeniki] ne listor na jedno ali na gde koju više noč nego na celo vre e živleńa svojega ogledali budu … tužili se budu. Krist blag II, 41; ~ totu (tu)negdje. Kučiju z 4 końi? Dobro, ńu lehko gde totu skučimo. Velikov 66; ~ mu (ti …) drago gdje bilo, ma gdje. B (s. v. ). Gde mu drago, wo es immer ist. Krist gram 118; malo ~, retko ~ rijetko, gdjegdje. Malo gde ladański človek bude koi ovoga … betega poznal ne bi. Živinvrač 119. Retko gde ime još piše. Domj kraj 11.
II. povezuje složene, većinom zavisne rečenice.
1. mjesne.
a. često u korelaciji s drugim prilozima, npr. onde, tu na kojem mjestu. B (s. v. abii … gde boļe, onde dugļe, cancellaria … kancelaria t. j. hiža gde kancelariuši stoje ili gde se očiti listi od piscev ili kancelišt napravļaju, chartaceum … mesto gde se listi srańeni čuvaju, chasma … pukneńe ili gde je kaj puknulo, cheniscus … kļun od broda ladje … ili përvi kraj gde sidro stoi, circumspectatrix … gospodarica ali žena ka razumno okolu pazi gde se kaj i kak čini, grammatophylacium … bolta … hiža gde se občinski listi čuvaju, sellariolus … sedļiv … gde se sedeti mora), J (s. v. deambulo … idemo na one širine naše gde kada se dosta prehodimo i hočemo si počinuti, sicubi). Duh gde hoče diše i glas ńegov slišiš. Vram post A, 138. Gde pak to ne bilo prikladno, jesem včinil dijačke reči tak spisati da jim pravoga razmeńa vrazil nesem. Petret X Gde je kruh, onde je i domovina. Lal vrač 12. Gde predi nesnaga stanuvala je, sada lepe hiže i verti se nahağaju. Bed 3. A gde je srce, tu boli. Domj prov 8.
b. u svezama ~ god, ~ gode, ~ goder svuda gdje, bilo gdje. Fuč 47. J (s. v. ubicunque). Gde god se dobra oštarija poveda, odtud cel misec odpeļati [mladenac] se ne da. Magd 83. Gde god se jeden isti naredbe zrok nahağa, onde i ona ista naj se obderžava. Domin 39. Vu Anglie bil je nekoj človek takve proklete navade da gde je gode bil … lucko dobro ime moral je vraziti. Fuč 47. Gde goder bude tela mojega kakova stran, naj ne pobije onde tuča. Gašp III, 234. Gde goder bude gizdost, onde bude i obšanost. Danica (1840) 3.
2. odnosne, atributne, uz riječ koja znači mjesto. H (s. v. brodiš, hiža varaška, jabučica, kališče, koprivńak), B (s. v. amphiteatrum 2. … zlamenuje mesto gde se bore i seku dva budi iz šale ali z istine, archivium … shramba … bolta … hiža ali mesto opčinsko gde se čini varaški … orsački … kńige … listi računski i ostala čuvaju, arena 3. … veli se mesto i prostor on gde se zezavajuč fektaju, caeduus … gde je slobodno seči, cetaria … piskere t. j. takova mesta i zakutki vu morju gde se vekše ribe kakti tuńe … zapazuju i love, curulis … stolec na koleh iz elefantove kosti na kojega veliki rimski večniki jesu sedali … gde su se vu magištratuš peļali, offertorium; jabuka … mesto gde su jabučna dreva nasajena … i takajše mesto gde se spravļene jabuke čuvaju zove se, ribji … ribji piac … štacun gde se ribe prodaju, solenica … gde se sol dela, vugor riba … jezero gde se vugori jako plode), J (s. v. aesculetum, argentaria, cellula 2. … sobica gde sam gdo stoi … komorica fraterska … puščenička, nessotrophium … ograğa gde se race zaperte hrane i pasu, scena … prizor … stranka iz jedne i druge strani zkazališča gde se opčinski igraši skrivaju, solum … mesto vu morju gde se na železneh mačkah ladje zaderžavaju kada se k bregu morskomu pripeļati zbog suprotivnoga vetra ne mogu). Vu nebu prebivaš i vsega dobra vživaš, odičeni apoštole, poglej dole, gde ti se sluge mole. Mil vert 143. Trsili smo se … dojti vu varaš gde ja sem se rodil. Velikov 63. Tužna takva grofija gde na veke vu strahu žive se. Cepel 148. Ostavi kusicu [mužek] f tremu, gde si je na ormaru frkal rep jen veliki i grdi jopec. Matoš vid 55.
3. objektne. Zato, kerščenik, viğ gde stal teda budeš. Vram post A, 6. Ne znaš gda li ti je, gde li ti je, kakvum li ti je smertjum vumreti. Kraj 32. Ja znam gde oni tolvaji svoje shodišče imaju. Velikov 61. Lastavica je spazila gde človek seje len. Danica (1847) 122.
4. pogodbene. Gde pako [način] za moje napredvzeto izpisivańe pristojen ne bil, moral je odstupiti. Mat gen 4.
5. zaključne. [Krivoverci] vuče da pod kipom kruha je samo telo, a pod kipom vina sama kerv, gde Krištuša razdeļaju. Mul šk 324.
