n (sg. A geńeńe, pl. L -ih) gl. im. od genuti; isto što gibańe 4. Po ńem [almuštvu] nahajajmo božansku miloserdnost koja zaderžava se i vu nuterńih geńeńih. Matak II, 127. Slavolub da geńeńe svoje zakrije čaše natače. Vukot gol 35.
