adj. (sg. N m. gladen, gladni, n. -dno, f. -dna, G m. n. -dnoga, f. -dne, D m. -dnomu, A m. -dnoga, n. -dno, f. -dnu, L n. -dnom, pl. N m. -dni, G m. -dnih Zrinski 32, Noč viğ 56, -dneh Mul pos LXI, Citara 289, n. -dneh, -dnih Krl 41, D m. -dnem, A m. -dne, n. -dna) gladan; usp. gladoven.
1. koji osjeća potrebu za jelom, koji osjeća glad. H (s. v. ), B (s. v. effractus, jejuniosus, latro, maza, patina, prurio, stomachus; gladen, gladen sem), J (s. v. esurialis, famelicus). Dole položi [Maria] silne iz stola i zvisi ponizne. Lačne ili gladne napuni ili nahrani. Vram post B, 57 a. Ali nesi [dušo] gladnih hotela nahranit. Noč viğ 56. Zagledavši jedno visoko figovo drevo poleg puta, buduč gladen, približa se k drevu. Matak II, 310. Vse su zjeli gladni miši. Kal-b (1806) 35. Kak rožice dišiju pečenke v gladnih pluč. Krl 41. fig. Gladnu dušu ti nahrani! Citara 71.
2. u kome vlada nestašica čega, koji oskudijeva u čemu; koji je popraćen gladovanjem. B (s. v. aliterius). Brati nihovi … vu zlom i gladnom letu ostavili su otca i imańe. VZA 1, 202. Pripeti se gladno leto. Zagr IV, 80. Gatal govori … od gladneh let, skupeh vremen koja imaju nadojti. Krist žit I, 319. Pak kad dojdu gladni dani, kad se ne zna ni kaj ni kam … zabadave buš se križal Jezuševoj slatkoj rani. Krl 56.
3. pohlepan, proždrljiv; usp. gladnuški. Akoprem on [tat] samo zato vkradne da zasiti svoju gladnu dušu, on mora sedmeroverstno [povernuti]. Krist žit I, 269.
4. željan (čega).Gladni smo kruha Magnifice Domine. Krl 23.
