adj. (sg. N m. glubok, -i, n. -o, f. -a, G m. -oga, n. -oga, -a, f. -e, A m. glubok, -i, n. -o, f. -u, L n. -om, -em, f. -oj, I m. n. -em, f. -um, pl. N n. -a, f. -e, G n. f. -eh, A m. f. -e, L f. -eh; komp. i superl. sg. N m. glubši, najglubeši, n. glubše, f. -a, G m. najglubšega, f. -e, A m. najglupši, n. glubše, f. -u, L m. n. najglubšem, f. -oj, I f. -um, pl. N m. najglubši, f. glubļe, A f. glubše, glubokeše, L m. najglubkešeh) dubok; usp. dubok, glibok, globok, glub, gļibok, gļubok.
1.
a. koji ima veliku dubinu okomito prema dolje; supr. plitev. H (s. v. ), B (s. v. altus, labes, niger, praeceps, profundimetria, profundus, puteus, tartareus; glubok), J (s. v. altus, profundus), P (s. v. charonea specus … jama u zemļu gluboka … odušek … oduška … po kojem iz glubine teški i sumporni pah izhağa 45, purges 26), X (s. v. alo, fundus). Ako bi se v zdenec, ki je onde jako glubok, bil hitil, nikaj mu ne bi škodilo. Habd ad 309. Ovde i onde videli budu [grešniki] odperte gluboke jame. Matak I, 6. Lağa vpadne vu gluboko morje. Rak tur 3.
b. koji ima veću dubinu u usporedbi s drugim istovrsnim stvarima. B (s. v. aneglomele, Babylon, colitiae, mazonomun, paropsis), J (s. v. catinus, mazonomun, paropsis). Čem boļe znutrešńe i glubše je vužigańe gerla, tem je pogibelneše. Lal vrač 127. Seme za setvu … vu glubšu brazde sejati je boļe kak vu plitke. St kol (1866) 163.
c. koji se javlja u debelom sloju (o snijegu).Sneg bu glubok. Kal-b 44.
d. koji ima određenu dubinu (izraženo jedinicama mjere).Jeden grabar … pogodil se je da hoče skopati grabu 3 cepeliše široku, a 4 cepeliše gluboku. Šil 120.
2. koji se nalazi u dubini, daleko od vanjskog dijela. Vu … glubokeh pivnicah nečisto griše lotri i praznice. Švag kvadr 51. Adam … iskal je tak gluboko i otajno mesto od kuda ne bi bil čul … Boga serditoga reč. Matak I, 4.
3. fig.
a. temeljit; misaon. B (s. v. academicus, altus, apophtegma, baccalaureus, cabala, cabalista, cabalisticus, callidus, clibanus 5. … vu S. pismu ne samo peč neg i vsa ka su gluboka i ne mogu se zgovoriti … razmevaju, commentariensis, pedellus). fig. B (s. v. pamet … pamet gluboka … imati gluboku pamet ; pamet … pamet gluboka … imati gluboku pamet). Gdo perom izpisati onu stvar hoče, koja je tako velika, visoka, gluboka (i)široka … da … anğelom reči pomankavaju. Bel prop 67. Nigdo glubokoga i drečnoga razuma naj ne ostavļa ona koja k pobožnosti spadaju: ... zadńi cil navuka ... mora biti Ježuš Kristuš. Gašp II, 192. Gde su tvoje kńige iz kojeh tak gluboke navuke van vadiš i drugim deliš. Gašp III, 113. Vi glubše spoznańe božanske Ježuša Krištuša časti imate. Danica (1847) 69.
b. fig. koji je jako ukorijenjen u svojoj dubini. B (s. v. avaritia … gluboka lakomost). Konradu gluboka ńegva poniznost lice začerleni. Nadaž 92. Hvala na gluboke tak ļubavi, drago srce. Popevke 203. Pesma … profici … na ocveteńe godovnoga dana vu glubokem strahopočitańu alduvana. Rak pes I.
4. izr. gluboka noč »gluho« doba noći; mrak. B (s. v. dies … gluboka noč zvan dobe, vu koje se prigodno nikaj nemre činiti). Gluboka noč, strašen beteg … na blago tvoje zijaju. Habd ad 481; gluboke oči tamne oči (s velikim zjenicama).Glubokeh očih [końi] … jesu tihi i leni. Danica (1834) 23; gluboko morje pučina. Jožefa … z vnogemi drugemi kerščeniki (pogani)popali i skupa vu jednu ladju prez vesla i jadra na gluboko morje zapeļali jesu. Gašp III, 213; glubok(i) seń čvrsti duboki san. B (s. v. altus, cataphoricus). Moleču [ńu] glubok seń premore. Nadaž 96. Zakaj anda bi moral … [priatela] … vu pervom najglubšem i vugodnešem snu … buditi i bantuvati? Gašp II, 725; pozdraviti z glubokem naklonom u pozdravu se pokloniti vrlo nisko. Gospu na obloku, zijake prodavajuču, vsigdar z glubokem pozdravi naklonom. Gašp III, 692.
