n (N gńezdo, gńiezdo, G gńezda, gńiezda, D gńezdu, A -o, L -u, pl. NA -a, G -ah) gnijezdo; usp. gnezdo, gnizdo, gńezda.
1. prebivalište, ležaj koji sebi prave ptice i neke druge životinje (za polaganje jaja i podizanje mladih).H (s. v. gńezdo, gńezdo napravļam), B (s. v. aethites … dragi kamen priruse farbe … kojem ako streseš drugoga kamena kojega kakti noseči vu sebe ima glas hočeš čuti. Dva se nahağaju vu gńezdu orlovom ar govore nekoi da orli prez ńih ne mogu jajca znesti i zato ga zovu orlov kamen i je jednake farbe z orlom i pomaže k porodu, confingo, cunabula, domus, fagicola, migro, nidificium 2, nidus, pelargicus, palea, stabulor, substerno, unus; gńezdo), J (s. v. loculamentum, nidamentum). I ptice nebeske gńezda [imaju], a sin čovečji nema gde bi glavu naslonil. Habd ad 921. Gńezda pak vu kojem bi mlade [papige] vzeti mogel, nigde ni jednoga! Rob I, 178. Daj vre vezda guseničja gńezda … i ptičja gńezda iz dreva obaļati i žgati! Danica (1840) 28. fig. Gospe … gda se z gńezda svojega zvleku … dve ako ne i tri ore v cifrańu svojega tela postavļaju. Habd ad 1077.
2. fig.
a. mjesto gdje se što stvara, rađa, njeguje; rasadište. Zbog … tepcev … postane naš varaš gńezdo vse zločestoče. Velikov 70. Sveti Dioniziuš vu … navukov gńezdu, gerčkoga orsaga varašu Ateni, najrazumneši mudroznanec je bil. Krist žit I, 71. Ako v cirkvu vlezem, onde vidim da si copria i šatrańe gńezdo napravļa. Šim prod 245.
b. skrovište, leglo (čega) lošega. J (s. v. spoliarium … slačilnica … mesto slačeńa … razbojničko gńezdo … mesto vu kojem se gdo oprave … novac ali šta drugoga mentuvati mora). Ovdje je negde gńezdo tolvajsko. Zriń 48.
3. u svezi ğunğa ~ zool. isto što ğunğaz. B (s. v. berberi).
