adj. (sg. N m. gorički, G m. -oga, D m. -omu, A n. -o, L f. -e) gorički.
1. koji se odnosi na gorica 1; isto što gorski 1. Stavši gori [Devica Maria] odišla je na goričko deržańe šetuvańem vu varaš Jude. Gašp I, 29.
2. koji se odnosi na gorica 2; vinogradski. Kopač gorički i grobar … cel dan delal bude. VZA 12, 245.
3. koji se odnosi na Veliku Goricu (v. Goričanci). Z druge strane javi se … veliki naš i gorički jašprišt i kanonik … glasovite cirkve zagrebačke. VZA 1, 202. Adam Patačič, kanonik zagrebački, [bil je] i jašprišt gorički. Prid kron 34. Ja pišem vu ime kapelana goričkoga i moje. Marks gaju 310.
4. koji se odnosi na arhiđakonat Goricu. Namesnik [biškupa] od kralice … imenuvan je … jašprišt gorički iliti stran karlovečkeh. VDA 11, 235.
