| govorlivec | m (pl. G govorlivcev) isto što govorļivec. Cancer, rak ne nahajam nego samo jeden jedini put, i to na špot govorlivcev. Gašp III, 498. |
| govorļivec | m (pl. N govorļivci) onaj koji mnogo govori ne birajući riječi; komičar (u kazalištu ); usp. govorlivec. B (s. v. excelsus 2. … verli govorļivec, triambi … tri govorļivci vkup na gledoigre). Vi govorļivci i nečedni v jeziku … reči nedostojne … mešate. Matak I, 254. |
