| govoritel | m (sg. N govoritel, D -u, pl. G -ov) onaj koji zna dobro govoriti, govornik; usp. govorec, govorenik, govoriteļ, govorļivec 1, govornik, rečlivec. H (s. v. govoritel izveršen), B (s. v. abderologus, argutator… koi tenko i mudro govori na izkazańe znańa ne istine … tenko i himbeno govoritel, at, breviloquens, locutor, orator, theologus; govoritel), J (s. v. elocutor, locutor, panegyrista … hvalno pred pukom od česa govoritel … pripovedavec). Kaj morem napervo donesti … ako ne ono kaj negda rekel je mudri Šeneka jednomu skazļivcu govoritelu koi … samo na lepa, kinčena i mastna govoreńa … skerb je imal. Matak I, 594. |
| govoriteļ | m (sg. N govoriteļ, G -a) isto što govoritel. Največe sada važnosti dugovańe vu Anglianskoj je zbirańe govoriteļa za parlament. Nov horv 232 a. |
