adj. (sg. N m. grizliv, pl. N f. -e) koji je sklon grizenju; usp. grizļiv. J (s. v. mordax), X (s. v. mordeo). fig. Ńegve grizlive reči bile jesu ńegva nesreča. Kruh II, 39.
adj. isto što grizliv. B (s. v. mordax).
