adj. (sg. N m. gutav, n. -o, f. -a, pl. D m. -im) etim. v. guta.
1. koji boluje od upale zglobova, kostobolan. B (s. v. chirager s naznakom da je dalm. ). Pervi den ovoga meseca ļudem gutavim, uložļivim [jako je nesrečan]. Vitez kal 12.
2. koji je udaren od kapi. B (s. v. apoplecticus; gutav), J (s. v. apoplecticus).
