f (sg. N halabuka, G -e, A -u, L -i, I -um, pl. NA -e, G halabuk) usp. buka, halabučeńe, halavańa, halovańa, halovaneńe, halovańeńe.
1.
a. buka. B (s. v. pertumultuose, tumultuatio). Vsa ona halabuka boļe se k plugu, motikam, cepom i kosam razume nego k oružju. Habd ad 189. Za kakvum strahotum halabuk i štropotov vsa jama peklenska žvenči. Matak I, 242. Po letu je večput halabuka v zraku. St kol (1819) 63. fig. Ti vmertelni, gdo goder jesi … spoznaješ da se na morju ovoga sveta više po vihrih i halabukah ļuļaš nego na čverstem tlu stojiš. Krist žit I, 21.
b. vika, galama; usp. glas 5, halabura. B (s. v. expaveo, proficiscor 2. … od lažļivoga početka izhaja halabuka, quiesco, restinctus, rumor; buka, halovańa), J (s. v. deflagro, tumultus), P (s. v. alytarcha 316, tumultus 402). Kaj bi opravil pri oneh koteri cel dan … vu halabuke prebivaju. Šim prod 44. Strahovita ova halabuka konca vzeti ni mogla. Rob I, 132. Oštariaš … je … včinil takvu halabuku da su se vsi susedi pobučili. Lovr ker 32.
2. pobuna; nemir; usp. halavańeńe. B (s. v. vis). Zbog nesrečne igre je … višekrat ali prodečtvo ostavil … ali podignul karke, halabuke, blaznost. Matak II, 252. Aufruhr m. punta, zmutńa, buka, halabuka. Krist anh 85.
3. fig. snažan priljev, nalet (o strastima).Ne dajmo se preslepiti od oneh koji vu halabuki svojeh pohotnostjah na novo sebi razpińaju Ježuša Krištuša. Krist žit I, 145.
