f (sg. N halabura, A -u, L -e).
1.
a. oluja. Bude li lepo vreme? … Ne bude … za jedno pol vure najduže i budemo imali veliku halaburu. Danica (1841) 61.
b. isto što halabuka 1. b. B (s. v. halabura s uputom na halovańa, halovańa).
2. beskorisno pričanje. Zlate vure starog leta v halabure potrošene baš brez hasne. Kal-a (1804) 35.
