| harcliv | adj. (sg. I n. harclivem) etim. v. harc; isto što harcļiv. Kak se more ovo prekoredno veseleńe z našem harclivem … živleńem skupa zjediniti? Krist blag II, 269. |
| harcļiv | adj. etim. v. harc; koji je pun borbe; koji je sklon borbi; usp. harcliv. B (s. v. pugnabundus). |
