| harmicar | m (sg. N harmicar, D -u, A -a, pl. A -e, L -ih) etim. v. harmica; carinar, mitničar. B (s. v. arabarches, publicanus, vectigalarius; harmicar). Bil je neki harmicar Anton Hak. Habd ad 409. Matej bil je harmicar. Zagr IV, 95. Dvorska kamera je harmicarsku službu vu Karlovcu seńskomu harmicaru … podelila. Nov horv 13 a. |
| harmičar | m (pl. D harmičarom) etim. v. harmica; isto što harmicar. Oni terhi … koji se zvun … Horvatske … pošiļaju moraju se od izručitela pred pošilańem predpostaviti harmičarom. Danica (1847) 166. |
