f (sg. G hierarhie, pl. NA -e) grč. hieros »svet« +árchō »vladam«; rlg. hijerarhija; značenje se odnosi na anđeosku hijerarhiju s devet stupnjeva, stvorenu u 6. st. po uzoru na dvorsku hijerarhiju cara Konstantina; usp. hijerarkija.
1. poredak po rangu, važnosti. Perva [je kńiga] od nebeske hierarhie iliti od herceštva i korušev angelskeh. Gašp IV, 106.
2. red, rang u poretku. Stanovit broj angelov ne nam obznańen … ter su … na devet korušev razdeleni, ar su vseh tri hierarhie ter vsaka ima tri koruše. Mul pos 133.
