n (sg. N hmanguvańe, L -u) gl. im. od hmanguvati; besposličarenje, ljenčarenje; usp. hmanguvajńe. Troše [vnogi] vreme … vu igrah, lebudkariah i hmanguvańu. Matak I, 278. Hmanguvańe [je] vsega zla početek. Danica (1836) 68.
