m (sg. N hrukavec, G -vca) onaj koji mnogo buči, viče; usp. hrupa 3. P (s. v. rabula … hrukavec, -vca, pravdaš koj pri sudnom stolu vikańem i kričańem svoim sudce gluši, vu vsa zabada etc., doklam jedvaj more piskutiti etc. 263).
