| ilovačen | adj. (sg. N m. ilovačen, f. -na, L n. -om) u kojem ima ilovače, koji je od ilovače, ilovačan; usp. ilov, ilovačast, iloven. B (s. v. argillosus, limosus), J (s. v. argillaceus, limosus), X (s. v. limus). Gde goder je zbita ilovačna zemļa … moraju se … za otekańe vode napraviti jarki. Danica (1840) 48. |
