n (sg. N iztečeńe) gl. im. od isteči.
1. izlaženje tekućine, istjecanje, izlijevanje; usp. iscureńe, ishod 7, istekańe 1, istok 2, izlejańe 1, izlevańe 1.a, poteka. B (s. v. effluentia … iztečeńe … odtekańe, excursio … izderčańe … iztečeńe, genitalis … iztečeńe semena, profluxio … iztečeńe; iztečeńe), X (s. v. fluo … profluxio … iztečeńe).
2. izlazak sunca (v. i ishod 2). B (s. v. iztečeńe … sunca).
