adj. (sg. N m. istin, -i, n. -o, f. -a, G m. -oga, A f. -u, pl. N m. -i; komp. pl. N n. istinejša) usp. jistin.
1.
a. istinski, pravi, kakav mora biti. B (s. v. certus). More [se] sin z ocem razdeliti … gda otec sina prez istinoga zroka včini kruto zbiti. Perg 56. Hvalil je … Ježuš Ivana Kerstitela da je on močni, istini i čisti predikator i posel koteri put napravla pred licem ńegovim. Vram post B, 8. Što sami znati… nesmo mogli … mati Cirkva, istini pravi navučiteļ, nas … čini znati. Bel prop 68. Jesu li mogla se istinejša i razbornejša spričavańa na pozivańe najti i dati? Matak II, 42.
b. primjeren, odgovarajući. B (s. v. certus). Kraļeva svetlost … imienje … za neku istinu sumu penez … na veke dade. Perg 31.
2. koji nije lažan, istinit. B (s. v. certus). Kral dojde v Zagreb, hotejuči pojti v Harvacku zemlu s vojsku, da pride ńemu istini glas da je neki Čeh okol Ternave … robil. Vram kron 49. Istine su reči ktere sem čula v zemļe tvoje. Habd zerc 356.
