(se) pf. (inf. izgubiti; prez. sg. 1. izgubim, pl. 3. -e, -iju; aor. sg. 1. izgubih; pridj. akt. sg. m. izgubil, f. -a, pl. m. -i, f. -e; pridj. pas. sg. N m. izgubļen, G f. -e).
I.
a. ostati bez čega, izgubiti što; usp. razgubiti 1. B (s. v. amitto; izgubļujem). Kako nečete … nevernici biti i vaše glave izgubiti, dan i noč šetujte veče profonta poslati. Listine (Brest)296. Ako je i izgubila kinč on, predragi cvet divojačtva svojega, podpunoma je greh valuvala. Habd ad 611. Kotrigi telovni jednomalo zaodreveneju, hitrost pervu izgubiju. Lal vrač 61.
b. ostati bez koga, izgubiti koga. Život pada, duša shağa, ar izgubih sinka draga. Citara 221.
c. u svezi ~ priliku v. prilika.
II. refl. ~ se
1. nestati. [Pošta] zavežuje se da hoče … vrednosti podpunoma naplatiti ako li se pokvariju ali izgubiju. Danica (1847) 164.
2. postati lud, poludjeti. B (s. v. bludim 6. … bludim pametjum … zahajam pametjum … zhajam z pameti … zmetam se… zmesti se vu pameti … izgubivam se … izgubiti se vu razumu … vu svesti).
