| izličiti | pf. (inf. izličiti; pridj. pas. sg. N m. izličen; neg. neizličen) isto što izvračiti. B (s. v. izličen s uputom na izvračen, izvračen s naznakom da je dalm. ), J (s. v. immedicatus, incuratus, sano). Dostojaj se mene milostivno izličiti. Zrin tov 94. |
