pf. (inf. izvuči; pridj. akt. sg. m. izvukal; pridj. pas. sg. N m. izvučen).
1. isto što izvleči 1. a. B (s. v. izvučen s uputom na vlečen, izvuči s uputom na izvlačim).
2. samostalno i u svezi ~ iz sebe isto što isleči. Jonatha … je izvukal iz sebe svite svoje i … druga svojega Davida naga i gola je obukal. Bel prop 46. Zamazane oprave moraju se odmah izvuči. Nar besn 49.
