interj.; usp. jahi, jajme, jao, joh, johi, joj, juj, ohoj, ojme.
1. za izražavanje neugodnih uzbuđenja i stanja.
a. općenito. H (s. v. jaj, jaj mene), B (s. v. eheu, heheu, heu, hoi, occidi, ohe, vae, ve 3; jaj), J (s. v. vae).
b. nezadovoljstva, potištenosti, tuge, žalosti; bola (samostalno, ponovljeno ~, ~ i u svezi ~ i pomagaj ). B (s. v. ohe, vae), J (s. v. ahu, au, hau, heu). Jaj mene sinko moj, zakaj si tak z menum včinil? Habd zerc 148. O jaj, kak me hrbet boli! Popevke 204. Dan, noč drugo ne kriče nego jaj, jaj, jaj i pomagaj. Gašp III, 275. Jaj meni siromaškoj koja sebi za živleńe nikaj priskerbela nesem! Krist anh 233.
c. strepnje i slutnje na zlo. B (s. v. au … reč ženam navadna gda zmešane ali prestrašene ne znaju kaj odreči). Jaj ter jaj nim koteromu hudu nigdar konca ne bude. Vram post A, 117 a. Jaj ńim i prejaj, ktereh nezasičene skupost primarja. Habd ad 474. Jaj varašu prez meštrie, ar se selo obrača. Mul pos 6. Jaj svetu od spačeńa! Evang 161. Jaj onem koji su pogubili terplivnost! Danica (1840) 6.
2. (m.)u im. službi: u svezi juj ~ nesreća, žalost. Denes huj haj, zutra juj jaj. Gaj posl (s. v. D).
