(se) impf. (inf. jednačiti, -iti se; prez. sg. 1. jednačim, -im se, 3. -i).
I.
1. izjednačavati; činiti jednakim, ravnim, izravnavati; činiti glatkim; usp. izjednačuvati (se) I. H (s. v. jednačim), B (s. v. adaequo, aequator, aequo, allaevo, attempero… priravnavam… priravnal sem… jednačim… slažem, catolica, coaequo, consero, fistuco, inaequo, oppavio, pavio, peraequo, perlibro, runcino, urpix, volgiolum … batic z kem se kaj pribija ali jednači; batec, jednačim, val), J (s. v. adaequo, aequo, combino, complano, deplano, exaequo, inaequo … jednačim … ravnam … zemļum nekaj zjednačiti, pavicula, pario), P (s. v. hostorium 960, medicamentum erugatorium 217), X (s. v. aequus). Ona z motikum korune jednači. Danica (1838) 114.
2. isto što prispodabļati I. B (s. v. aequiparo … jednačim t. j. jedno duguvańe z drugem parim … prispodabļam jednu stvar z drugum jednaku činim … parim … paril sem … pariti … jednačiti, comparo … prispodabļam … prispodobil sem … primerjam … prikladam … skup jednačim … prispodobiti… jednoga drugomu… e drugem … k drugomu ali nekoja med sobum, paciscor, pario; jednačim … jednačim … jednačiti jednoga z drugem), X (s. v. par … comparo … jednačim … prilikujem … spodobim). Ovo je ime kotero iz daleka dohajajuče … visoka z niskemi nesmernem jednači načinom. Gašp I, 144. Ovo dohağa iz razvuzdane … prevzetnosti koja se iz … vsake stališa pristojnosti spozabļuje, z vsemi se jednači … da s tem boļe … svoje hmań poželnosti ispuni. Krist blag II, 250.
II. refl. ~ se
1. uspoređivati se. B (s. v. aemulor, pavicula), J (s. v. aemulor). Bogatstvo siromaštvom ne more se jednačiti. Gašp III, 149. Morem se jednačiti z vsemi roğaki koje ne bi nijeden človek pogledal da ne bi bogatuši bili. Lovr rodb 115.
2. dogovarati se, slagati se. B (s. v. disconvenio, paciscor).
