adv. jedva; usp. jedva, komaj.
1.
a. teško; s mukom, mučno. H (s. v. ), B (s. v. difficile; hodim, jedvaj, komaj, z teškum mukum), J (s. v. aegre, vix), P (s. v. incubus 197). Zagleda [on] starca … jedvaj i na palice hodečega. Habd ad 124.
b. u posljednji čas, konačno. Muški [miš] … jedvaj vujde za nekakov zaškrińek. Habd ad 507.
2.
a. u vrlo maloj količini; slabo. P (s. v. equus strigosus 447). Ńe dušu jedvaj živu … beše prešal žuhki meč. Citara 197.
b. rijetko kada. Ki na perju spite, jedvaj na tla z nogom stupite. Magd 44.
3. tek što, čim. J (s. v. jam). Jedvaj se ove mentuva teškoče Maria, gda vnogo vekša nad ńu pride. Habd zerc 370. Glas je jedno takovo dugovańe … jedvaj se porağa iz vust da ga nestaje. Zagr IV, 32.
4. željno, nestrpljivo. Jedvaj čeka domom da bi mogal zajti. Magd 92.
5. uz količinske pojmove: najviše, samo. Onda ti Bog vzeme devet delov i jedvaj ti desetoga ostavi. Habd ad 465.
6. u izražavanju nevjerojatnosti u što: teško da bi. Veliko neki dugovańe štimate … ako ostanke vbogem ludem hitite, ktere bi morebiti herti i višļi vaši jedvaj pridehnuli. Habd ad 842.
