adj. (sg. N m. jelenov, f. -a, G m. -oga, f. -e, A f. -u, pl. N m. -i) jelenov (v. jelen).
1. isto što jelenski 1. B (s. v. cerva … košuta … samica jelenova, deciduus). Od jedne kože jelenove [ide] … d. 1. Starine 26, 6. Kada je hodil… za Jelenovem tragom malo se razveselil. Kov tisk 95.
2. bot. u svezama ~ jezik, ~ koren jelenjak, jelenski jezik, volovski jezik,Scolopendrium Sm. ili jelenski korijen, nevesika,Peucedanum; usp. jelenski 2. Ako smrad kakov ovce iz nosa dugo teče … nareži korena jelenskoga na drobno, ki se zove jelenov jezik, po gorah rastuči. Hiž kniž 223; ~ rog jelenov rog, ruj,Rhus coriaria; usp. jelenski 2. Mora imati duhovitoga roga jelenovoga dobroga neishlaplenoga … da bude mogla rodeči pod nos postaviti. Lal pupk 70. Za nos i gerlo razdražiti treba pero vu rakiji jelenovoga roga namočeno vu nos i gerlo vuteknuti. Sapa 3.
