konj. uzročni veznik; usp. ar1 1, jerbo, jere, kajti.
1. zavisnom se rečenicom izražava uzrok, razlog, motiv radnje ili stanje u glavnoj rečenici: zato što, zbog toga što, jer; usp. kakoti 5. B (s. v. cur s naznakom da je slav., nam s naznakom da je dalm.; jer), J (s. v. etenim, ita, nam, quia). Od toga nie … potrebno govoriti, jer to vsaki … vidi. Perg 4. Ńih [sem] … zvati dal – jer znam da oni … posle … znaju. Tamburl 70. Šmugla se pod stolom kak kusa iduč, jer ak ga vloviju bu bučkuriš šuč-muč. Krl 41.
2. zavisnom se rečenicom iznosi ono što potvrđuje i objašnjava sadržaj glavne rečenice. To zato ima tako biti. Jer … lahko li bi neki dostakrat sudca … podmitili. Perg 6. Krvjum onum je zemļa poškropļena i onako je Bog posred prošal. Jer ovako sveto pismo veli. Bel prop 49.
