adj. (sg. N m. jušen, jušni, n. -o, f. -a, G n. -oga, A f. -u, pl. N n. -a) jušan.
1. koji se odnosi na juhu (v. juha 1), koji sadrži mnogo juhe; koji je kuhan u juhi; usp. jušnat. H (s. v. ), B (s. v. caro, jusculentus; jušen), J (s. v. jurulentus, jusculentus). Kada juha je pokipela, jošče jednu šeflu prilej da govedina jušna bude. Birl 121.
2. sočan, saftan; tekući (v. juha 2). J (s. v. succidus … jušen … sočen … masten). Ako bi … kaj [odurnoga] jušnoga bilo, ne pristoji se vu ruku nego izraven na stran … izpļunuti. Mul šk 509. Vzemi vendar hruške dobro jušne. Birl 208.
3. vodenast, koji se topi (o snijegu).B (s. v. sneg).
4. u im. službi (n. pl.):jušna jela koja se jedu žlicom, jušna jela. P (s. v. catinus 929).
5. u svezi jušna žlica velika žlica za vađenje juhe, kutlača, zaimača. Odneli smo 4 ili 6 srebernih … žlicah i vilicah i jednu srebernu jušnu žlicu. Nov horv 406 a.
