m (sg. N juš, GA -a, I -em) lat. ius; pravo; usp. juša, jušt.
1. pravni propis, zakon. Mi takaj znamo juša, neka samo gdo pokuša. Kal-b (1805) 42.
2. pravo kao znanost. Juš vugerski bil bi doma vučil. Kerč dužn 25.
3. u svezi kraļev ~ kraljevo ovlaštenje u pitanju zemljišnog posjeda. Tako on koteri je imienje kraļevim jušem sprosil krivo, na vekovečnoj priecembe toga imienja zaostane. Perg 342.
