| kadeńe | n gl. im. od kaditi; kađenje; usp. kağeńe, kajeńe. H (s. v. ), B (s. v. respiramen, suffimen; kadeńe), J (s. v. fumigatio, suffitio, thymiama). Šalomon [bogom] aldove i kadeńe temjana … bil bi činil. Matak I, 30. Vezda je [zimsko vreme] prikladno vreme za borovicu brati, za paleńe rakije, za kadeńe i lizańe ovcam. Danica (1847) 157. |
