adv. kako; usp. kak, kakti, kaku.
I. u priložnoj upotrebi.
1. u općem značenju upitnog priloga za način.
a. isto što kak I. 1. a. B (s. v. acaciae … je stanovito drevo egiptonsko … ništa meńe sada terninu jesu prezvali … kako i vsakojački sok i jabučnicu iz jabuk sprešanu, qui; kak, kakvo). Kako je prišlo ladanje na poglavnika vugerskoga (naslov).Perg 13. Živeš li, moj brate, kako se još ladaš? Noč viğ 44. Kako se jošče zove sin Božji? Mul šk 23. Pa kako bi ti, ugurzuse, dvi strani dobio, a ja jednu? Brez mat 26.
b. isto što kak I. 1. b. A mati, kako dobro … nas opomina … sveti Bernard! Bel prop 47. Budalo, kako ne bi imao kad tuliki bogatci k ńemu odlaze. Brez mat 24.
2. isto što kak I. 2. O, da bi me otec htel bar med svińare svoje kako vzeti. Magd 91. Bude [želuda] letos … ako ga kako mraz ali tuča ne pokvari. Kal 23.
3. u položaju, u svojstvu: kao; usp. kakoti II. 1, kakti II. 1.
a. samostalno. B (s. v. zver 5. … zver heus imenuvana ima po sebi pikńice kako pard). On onoga grieha ne zna kako sudec. Perg 6. Ježuš … v prilike človečje včińen, našast be kako človek. Bel prop 46. Zveličitel … vučini, kako vsega gospon, da smert pokojnoga … na hasen bude sveta ovoga sinom. Kerč najvr 8.
b. u svezi s pokaznom zamjenicom. Poglavnik popovski odverže ńegovo prikazanje i aldov, kako takova ki ne imel odvetka ni ostanka. Vram post B, 85. Divici Marii, materi Božjoj, kako onoj kojoj vsa na nebu i na zemli moguča jesu. Zrin tov VIII.
4. u svezama ~ koji nekakav. Za prepetoga Boga ni kako koja nima stvar i beštija, nego dostojno, ponizno. Bel prop 53.
II. u vezničkoj upotrebi.
1.
a. isto što kak II. 1. a. B (s. v. abaptistus, ac, perinde, prout, velut), J (s. v. juxta, sicut). [Ļudje] kako pogani, niedneh terpļivnih pravd ne imajuči, daleko od pravice blude. Perg 3. Kako nimo živinče k ńemu nedostojno je pristupil. Bel prop 53. Kad zaruče naš štuki, vsi pobegnu kako vuki. Popev 199. Ne pozabite izkazati se pravičnimi … sudci pred kojimi kako i pred sudom Božanskim vsi jednaki biti moraju. Bedek 9.
b. izriče sličnost ili jednakost dvaju pojmova: kao. Pila je malo [vino] žuhko kako pelin. Starine 25.
2.
a. u korelacijama:~ … tako, onako … ~ i bez korelacije: isto što kak II. 2. a. J (s. v. quam), P (s. v. caliendrum 172). Kako je Bogu bilo vugodno, [Miklovuš] vumre. Perg 4. Ravno kako zemļa vsakojačku travu od sebe donaša … tako ja od sebe jakost imam malu. Noč viğ 48. Ne pristupi … o kerščenik … nečist … da te Bog onako ne kaštiga kako je filišteuše. Bel prop 54. Kako živleńe ńegovo vsem bilo je hasnovito, tako isto ńegovo od nas razlučavańe vu ovom … vekivečnoga spominka ostaje. Kerč najvr 7; ~ … tako, tak koliko… toliko. Zato pokopna prodeka … kako ńegove vrednosti, tako naše proti ńemu zahvalnosti viğeńe bude. Kerč najvr 6. Grof … zaslužil je odičeńe … pokoleńa svoga, tak iz svoje previğnosti, kako i otčinske skerbi. Kerč dužn 2.
b. u svezama da ~ (a)kamoli. Gda on onoga grieha ne zna kako sudec, da kako drugi človek koteri nie sudec. Perg 6; ~ da isto što kak II. 2. b. B (s. v. acsi s naznakom da je dalm. ), J (s. v. quasi). Človek neki beše … imel dvorskoga i on beše pri ńem zlo oglašen kako da bi razsipal dobra ńegova. Vram post A, 178. Tak si ružno grešil, kako da bi ja ne videl. Šim prod 4. Kako da bi hotel reči: ni ga tak vučenoga človeka. Zagr I, III.
3.
a. isto što kako, kak II. 4. a. Budemo govorili … kako jeje potribno pravdenim zakonom zveršavati. Perg 1. Sveti Lukač piše u jednoj prilike kako človek neki živel je u dike. Magd 74. Oni znadu kako na verbungi biva. Velikov 64.
b. isto što kak II. 4. b. Mozibiti niesu v teh knigah vsake pravde popisane da listor kažu moduš … kako se imaju pravde činiti. Perg 4. Sada videt mora vuke i medvede, kojeh puna gora, kako na ńu glede. Mal neb 6.
4. povezuje vremenske rečenice.
a. prijevremenske: čim, otkako. Takov čovek kako se pravdenim zakonom v ono iminje vpeļa, plemenit … postaje. Perg 13. Kako je počel ļubiti svoje, tako ravno tija do svršetka i skončańa sveta hote ńe ļubiti i miluvati. Bel prop 46.
b. poslijevremenske; u svezi prije ~ prije nego. Prie kako ove novce dobiemo, hoče nas [vrag] plašit. Brez mat 25.
5. povezuje uzročne rečenice: budući da. Kako morebiti plač i žalost na dan pokopni, neprikladne vučinil bi te pobožnos[t]i, dan osmi kako žalosti vu prost izveršil bi. Kerč dužn 5.
6. povezuje posljedične rečenice. Nije tako muder človek kako bi ne hoteči ne vgrešil. Vram kron 2.
7.
a. isto što kak II. 5. Nebo i zemļa, kako Krištuš govori, projde i premeni se. Vram post A, VI. Dobra [se] dela naša budu za ništar preštimavala, kako to govori gospodin Krištuš. Šim prod 3. Koi običaj, kako vnogi pišu, pričetek ima od Anakleta pape. Kerč dužn 4.
b. obično s veznikom i pri dodavanju čega u govoru: a što. P (s. v. caliendrum 172). Mogel bi što govoriti, kako i budu govorili … nenavidniki. Vram post A, VII. Čudo zlamenuvaše da se hoče vnogo … ļuctva rimskoga pobiti, kako se je i pripetilo. Bel prop 48.
8. u svezama ~ godar, ~ gode, ~ goder veže načinske rečenice. a) bilo kako, svejedno kako. Kako gode hote [gospoda], tako vsagdar mogu [iminje] slobodno ostaviti. Perg 14. b) kao, kao što; usp. kako II. 7. b. I ostalo doguvanje Helena je] per omnia povedala, kako gode i Katica. VZA 13, 11. Kako godar ona kupina ne beše prez trńa, tako i ov sveti šakramentom ne prez ńega. Bel prop 79. Kako goder popervo, tako i napotlam naveke varaš varaždinski za občinski piac … derži se. Starine 26, 4. Kako goder vu hrabrenom braneńu orsačkih i domorodnih pravic nijeden drugi narod ńim prispodobiti se ni mogel, ravno tak odredili su kaštige. Bedek 4.
