m (sg. N kalamit, G -ta, I -om, pl. L -eh) tal. calamita.
1. prirodni magnet; usp. kalamita. B (s. v. ). Je jedna igla iz oceļi stanovitem kamenom, koj se kalamit, železovlek, drugač magnet zove, povlečena. Rob II, 123. Kalamit iliti železavlek diački magnes, je stanovita železna ruda koja železo na se vleče. Krizm 213.
2. vrsta dragog kamena. B (s. v. calamnites).
