adj. (sg. N m. kaptolomski, n. -o, f. -a, G f. -e, A f. -u, L m. -om, pl. N m. -i, f. -e, A m. -e, I m. -em) etim. v. kaptolom; kaptolski; usp. kaptolonski, kaptolski.
1. koji se odnosi na kaptol (v. kaptolom). H (s. v. ), B (s. v. capitularis; kaptolski), J (s. v. capitularis). Trinadeste [je zrok] koteri vmore ali rane … kraļeve ļudi ali kaptolomske ali konventske. Perg 23. Jeluša [je] … popovska kaptolomska kmetica. VZA 6, 85. Bara Piskovica vu kaptolomsku vuzu postavļena [je] zarad coprije. VZA 6, 221. Cil … bijaše da se … tri špitala kakoti varoški, biškupski i kaptolomski v jednoga sprave. Brez usp 156.
2. koji se odnosi na Kaptol (v. kaptol 2). Včinena be pogodba s poštuvanem meštrom Matiašem … tišlarom i purgarom kaptolomskem. VDA 2, 212. Maša [se] … z velikum paradumna kaptolomskom piacu … dokončala. Nov horv 1 b.
