m (sg. N kazitel, GA -a).
1.
a. onaj koji što pokazuje, pokazivač; usp. kazavec 1. B (s. v. monstrator; kazitel), J (s. v. monstrator).
b. naprava koja što pokazuje; usp. kazilac. Znameńa od ļudih nareğena jesu: 1. zlati broj, 2. kazitel dobe meseca, 3. kolobar sunčeni. St kol (1819) 1.
2. onaj koji što objavljuje. B (s. v. indicator). Reč Pavla od … božanskoga veseļa nazvestitela i kazitela poveda. Gašp I, 434.
3. isto što kazalo 2. Indeks iliti kazitel, gde se kaj vu ove knige postavļa. Mul hr 1. Kraļevska knižarnica v Monakiumu … imala je leto 1810. knig 350.000. Samoga kazitela je velikeh 47 knig. Mikl izb 105.
4. isto što kazalo 1. Kazitel ne plazi, vura neče tuči. Mal vit 7.
5. samostalno i u svezi prst ~ isto što kazec 1. Nikaj [ni] debši od maloga … kamenčeca kakvoga na perstu kazitelu navadni su nosili večniki. Flun 2 a. Imaš pet perstov: … drugi je kazitel. Danica (1834) 12.
6. mat. naziv za broj u računskoj operaciji. Račun ide na više 8 puti. Anda počemši od 0 redom … pod najvekši broj dojde 7. Takovi pak broji koji se postavļaju zdola zovu se kaziteli, diački indices. Šil 333.
7. u svezi ~ puta v. put1.
