| kehlavec | m (sg. N kehlavec, G -vca) etim. v. kehļa; isto što kehļavec. P (s. v. gutturosus 115). |
| kehļavec | m (pl. N kehļavci) etim. v. kehļa; onaj koji boluje od gušavosti, gušavac; usp. kehlavec, kehļak. Nekteri kehļavci v Nemške zemļe najlepše se štimaju ki najvekše kehļe povlače. Habd ad 236. |
