| kerubin | m (sg. N kerubin, D -u, A -a, pl. NV -i, G -ov) srlat. (iz hebr.)cherubin; kršć. anđeo višega reda, kerubin; usp. kerub, kerubim. Postavil je [Bog] pred paradižom kerubina. Habd ad 117. Nekoji angeli [su] … kerubini, nekoji šerafini. Zagr IV, 300. Tebi kerubini i šerafini z neprestajnem glasom viču. Ev 329. |
