adj. (sg. N m. kilav, n. -o, f. -a, pl. N n. -a).
1. koji ima kilu (v. kila); kilav. B (s. v. diruptus, enterocelius, herniosus, ponderosus, ramicosus; kilav, predert), J (s. v. enterocelicus, herniosus).
2. koji nije uspješan u onome što radi, nespretan. Deca … vnogoverstno kilava dohajaju. Moderc 13. posl. Gde je vnogo bab, dete je kilavo. Mikl izb 163.
