Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. N klanańe, pl. N -a) gl. im. od nepotvrđenoga klanati; isto što klańańe. H (s. v. ), B (s. v. ). Vnoge službe, klanańa i molitve … jesu se davale bolvanskem bogom. Šim prod 397.

n (sg. N klańańe, G -a, L -u, I -em) gl. im. od klanjati se; klanjanje, iskazivanje najveće počasti, pobožnosti (o Bogu ); usp. klanańe. B (s. v.   adoratio;   kipočastje), J (s. v.   adoratio).  Bogu [je] drago … da mu se vsi klańaju klańańem … Bogu pristojnem. Bel prop 110. Ni cirkve vu koju ne bi videlo se više nedostojnosti nego klańańa i pobožnosti. Matak I, 451.