| kočiš | m (sg. N kočiš, G -a, pl. N -i, D -em, A -e) isto što kučiš (i ista etim.). H (s. v. ), B (s. v. auriga; kočiš), J (s. v. auriga, capsus … kolna ladica … ladica na kojoj kočiš sedi, carrucarius, cisiarius, quadrigarius, trigarius … trih koń ravnavec … kočiš z tremi końi). Imaš lovase, kočiše, feletare. Habd ad 845. Vnogo takoveh kol sretnili smo kojeh kočiši svoje ladice odpreti za vizitaciu i maltu platiti jesu morali. Građa 8, 399. |
