| końar | m (sg. N końar, G -a, pl. N -i, G -ov) onaj koji čuva konje i brine se o njima, konjušar; usp. końuh, końuhar. H (s. v. ), B (s. v. ), J (s. v. agaso, equiso, hippoboscus, praefectus), P (s. v. agaso 310, equito … końar … końara … koi końe češe … snaži … jahati ali voziti privuča 418). Prestrašeni derče da se skriju pastiri, volari, końari i vsi. Matak II, 479. Z dalka črleni se turen onde taki blizo Mure, gde końari ogńa kure. Građa 8, 436. |
