f (sg. A koronu, pl. A -e) isto što koruna 3. (i ista etim.). B (s. v. palatinus … palatin ili drugi velikaš kraļestva vugerskoga koronu pred kraļem noseči). Vnoge štatue Koriolanuš je podigel, ńe korone, napiske i ostala postavil. Šim sl 29.
