| kušlen | adj. (sg. NV m. kušleni, G f. -e, A m. -oga) etim. v. kušlec; ljubljeni, dragi, voljeni; usp. kušļen. Je li ovo zaručnik moj kušleni Aleksiuš? Gašp IV, 159. Do vezda su me vsigdar zvali ti moj dragi, moj ļubleni, moj kušleni Buršl! Hip 57 b. |
| kušļen | adj. (sg. A m. kušļenoga) etim. v. kušlec; isto što kušlen. Nigdar [me] nigdo na to ne prisili da bi ja vu mojega kušļenoga otca streļal! Danica (1840) 84. |
