| kupa | f (sg. N kupa, G -e, A -u, I -um, pl. NA -e, D -om, L -ah, I -ami) lat. cupa; pehar, vrč, veća čaša; kalež; usp. čaša 2, kelih 1. H (s. v. kupa cvetjem nakinčena, kupa rezanem delom cifrana, kupa sreberna pozlačena, kupa velika … ali pehar za zdravice … ali bilikum, kupa visoka z preruči), B (s. v. ad, amicitia, amphithetum … veliki pehar … nekoi preručni koršol ali kupa koja z obeju stran more stati, calathus, caletra, caliculatim, calix, capula, crater, scyphus; kupa), J (s. v. calix, chrysoma, crater, cythus, phiala, poculum). Imprimis jedna bela srebrna kupa pozlačena s pokrovom vaga lotov 81. Ost 3. Tissot vu ovom [betegu] … za dobro štima merzle kupe. Pom 28. Patera, ae, f. kupa. Rož reč I, 15. |
