m (sg. N kutńak, I -om, pl. N -i, G -ov) zub kutnjak; usp. kučni zub s. v. kučni3, kučńak, kutni zub s. v. kuten 2. P (s. v. dentes intimi 93). Kutńaki koji čversti biti bi morali gibati i mahati se počmeju. Živinvrač 92.
